Једном давно све боје света су започеле свађу.

Свака је тврдила да је баш она најбоља, најважнија, најкориснија, најомиљенија...

Зелена рече:

Јасно је да сам ја најважнија. Ја сам знак живота и наде. Изабрана сам за траву, дрвеће, лишће. Без мене, угинуле би све животиње. Баците поглед на природу и видећете да мене има највише!

Плава је прекине:

па можда те и има највише на Земљи, али заборављаш на небо и море где ја владам. Вода је извор живота, а настаје у облацима плавог неба. Небо је пространо, мирно и ведро. У животном немиру најпотребније је моје пространство и мир.

Жута се закикота:

Ви сте тако озбиљне. Ја доносим смех, радост и топлину у свет. Сунце је жуто, Месец је жут, звезде су жуте. Сваки пут када погледаш сунцокрет, читав свет почиње да се смеши. Без мене не би било забаве.

Наранџаста је засвирала своју песму:

Ја сам боја снаге и здравља. Драгоцена сам јер служим унутарњим потребама људског живота. Ја носим све најважније витамине. Сетите се само шаргарепе, наранџи, диња... Ја се не повлачим све време около, али када испуним небо за време изласка или заласка сунца, моја лепота толико бљешти да нико ни на једну од вас не помисли.

Црвена више није могла да издржи... Викнула је: Ја сам владар свих вас, крв живота. Ја сам боја опасности и храбрости. Вољна сам борити се с разлогом. Могу се запалити. Без мене би Земља била пуста као Месец.

Ја сам боја страсти и љубави, црвене руже и мака.

Љубичаста се подигла до своје пуне висине. Била је висока и говорила је надобудно:

Ја сам боја владања и моћи. Краљеви, војсковође, владике – увек су ме бирали,

јер ја сам боја ауторитета и мудрости. Људи ме не питају, него слушају и

покоравају се.

Индиго је говорила најтише од свих, али врло одлучно:

Замислите мене! Ја сам боја тишине. Једва да ме примете, али без мене све

сте ви сувишне. Ја зрачим мисао, сумрак и дубине. Потребна сам за равнотежу и

контраст, за молитву и унутрашњи мир.

И тако су боје наставиле да се хвале, свака уверена да је она најбоља.

Њихова свађа постајала је све гласнија.

Одједном, бљесну сјајна бела светлост, зачу се гром и прасак!

Поче јака киша.

Све се боје скупише од страха и стиснуше једна уз другу.

Киша проговори:

Ви, непромишљене боје, зашто се свађате? Зар не знате да је свака од вас створена за посебну сврху!

Свака од вас је различита и јединствена! Ухватите се за руке и пођите са мном. Прострћу вас преко неба у великом луку боја као подсетник да сте лепше кад сте заједно. Ваше разнобојно јединство биће знак љубави и мира!

И тако сваки пут када падне јака киша, на небу се појави дуга.

Када је видимо, сетимо се да треба ценити разноликост и да смо бољи када прихватимо и поштујемо једни друге!

У народу постоје разна веровања о дуги:

Неки су мислили да се тамо где дуга додирује земљу налази ћуп са благом!

Постоји веровање да ће човек који прође испод дуге имати пуно среће!