This book was created and published on StoryJumper™

©2014 StoryJumper, Inc.   All rights reserved.

Publish your own children's book: 

www.storyjumper.com

       ПРИНЦ ИЗ ВИЛИНЕ ШУМЕ

Некада давно иза седам мора, налазило се једно 

велико царство. У њему су живели цар и царица и 

сви њихови срећни поданици.

Једнога дана цар је морао да обиђе своје границе, 

тако да је морао на далек пут. Царица је остала у 

дворцу са својим слугама. Убрзо после одласка 

цара, царица је сазнала да ће постати мајка. Брзо је 

саставила писмо мужу да га обрадује. Позвала је 

своју слушкињу и рекла јој да преда писмо куриру.

 Слушкиња у дослуху са другом слушкињом замени 

писмо. Прорадила је завист због царичине среће и у 

другом писму написаше како царица не може имати 

деце и да ће напустити царство.

Цар прочитавши писмо одговори јој да не чини 

ништа већ да га сачека да се врати. Слушкиње су 

опет умешале прсте. Предале су писмо царици у 

коме је писало да што пре напусти царство и да га 

не чека у дворцу.

Царица је сва у сузама кренула из дворца и 

упутила се у непознатом правцу. Од туге коју је 

носила у души није ни знала где иде. Стигла је до 

једне велике зелене шуме и ту застала да се 

одмори. Спустила је главу на земљу и гласно 

плакала. 

Одједном се појави мала вила и упита је шта 

ради ту. Царица је испричала вили шта је 

снашло и каква је мука мучи. Вила је повела 

царицу до краја шуме, где се налазио велики 

водопад који је својим жубором причао са 

природом. Поред водопада налазила се ливада 

препуна дивног и мирисног цвећа. Виле су се ту 

окупљале. 

Царица вилама исприча своју муку. Најстарија 

вила рече да ће јој пружити склониште и да ће је 

шума хранити. 

Царица се захвалила и прихватила, била је 

пресрећна.  

Царица је родила сина кога је назвала по 

његовом оцу, цару. Виле су га на рођењу 

даривале лепотом, добротом, јачином, 

мудрошћу и са много других лепих поклона. 

Принц је весело растао у вилиној шуми. Све су 

га виле волеле, а највише његова мајка. Када 

је принц мало порастао, виле му поклонише 

крилато ждребе, како би принц могао да лети 

са њима. Ждребе је било беле боје са крупним 

очима и нежним крилима. Принц се јако 

обрадовао и скакао је од среће. Од тога дана 

њих двојица су постали нераздвојни, обојица су 

расли и стасали од ждребета у јаког коња, а 

принц у лепог младића.

Принц је почео да се појављује међу људима на 

свом крилатом коњу. Помагао је свакоме ко се 

нашао у невољи. 

Људи су све више причали о јахачу на белом коњу 

који лети. Та вест је стигла и до самог цара. Позвао 

је своје људе да потврде да ли је то тачно. Доста 

њих је рекло да је видело овог необичног јахача. 

Цар одлучи да га позове у свој дом. Млади принц је 

прихватио позив и једнога дана дође у дворац где га 

је цар сачекао. 

Цар од принца затражи:"Када си толики јунак ошини 

стрелу и убиј ону птицу у лету."

Принц одговори:"Нећу, јер ми птица ништа није 

скривила."

До цара дође она иста слушкиња која је 

раставила њега и царицу и рече:"Баци га у окове 

и погуби га, видиш да не поштује једног цара."

Цар нареди и принца баце у окове. Принчев 

крилати коњ се жестоко борио, успео је да 

побегне и врати се у шуму. 

Сутрадан је цар наредио погубљење младог 

принца. Док су изводили младог принца у 

двориште двора на небу се појави на стотине вила. 

Цар се изненадио и занемео. Тада се спусти 

најстарија вила и рече цару:"Пусти нашег принца, 

а твог сина."

Вила исприча цару како је све било. 

Цар ослободи принца из окова и нареди да се 

погубе обе слушкиње. Замолио је принца да му 

опрости јер није знао шта ради. 

Принц му на то рече:"Опроштај тражи од моје 

мајке, а не од мене!"

Тада узјаха свог крилатог коња и полете ка 

вилиној шуми. Дуго је овај јахач помагао народу 

у свом царству, а цар и царица су живели срећно 

до краја живота.

Бојан Павловић

ученик 7. разреда

ЛАБУД И СОКО

Био једном један принц коме је дошло време за 

женидбу. Његови родитељи, краљ и краљица, 

направише бал и позваше све девојке из царства.

На бал је дошло много девојака зрелих за удају. Принц 

шетајући, у башти међу јасминовима обасјаним 

месечином, угледа предивну девојку и одмах се заљуби.

Принц није знао да је та девојка била ћерка сиромашног 

рибара који је живео на обали језера у близини дворца. 

Девојка је имала дивну плаву косу и само једна црни 

прамен који је вешто сакривала. Принцу је тај црни 

прамен запао за око. Плесали су до дубоко у ноћ, а 

њихова је љубав све више расла.

Све је то посматрала зла вештица која је своју 

ћерку желелла да уда за принца. Вештица је 

зачарала хаљину своје ћерке и девојка се у 

пролазу убоде на лабудово перо које је вирило 

из хаљине и ту исту ноћ се претвори у дивног 

лабуда. Принц је целу ноћ тражио девојку али 

нигде није могао да је нађе.

Очајан, принц се сутрадан нађе на обали језера. 

На површини језера угледа јато белих лабудова. 

Само је један лабуд стајао на обали и тужно 

посматрао принца. Принц зачу љуто пиштање 

сокола који се уплео у рибарску мрежу из које је 

желео да ухвати рибу. Ослободи га, а соко му 

рече:"Принче, зато што си ме ослободио одаћу 

ти једну тајну."

"На балу си упознао девојку, ћерку сиромашног 

рибара коју је зла вештица зачарала из 

љубоморе, јер је желела да ожениш њену ћерку. 

Ћерка зле вештице и ја смо се волели од малена 

и желео сам да је оженим, а ли пошто сам 

сиромашан, вештица ме претворила у сокола. 

Мораћеш да одеш до вештице и пронађеш начин 

да будеш са оном коју волиш. Једино је љубав 

важна."

Принц се захвали соколу и крену према кући у 

којој је живела зла вештица. Вештица кад угледа 

принца, обрадова се мислећи да је дошао да 

запроси њену ћерку, али принц затражи од 

вештице да у каже где је девојка са бала.

"Ако желиш то да сазнаш, мораћеш да ми кажеш 

зашто те је привукла та девојка, шта више ћерка 

сиромашног рибара?"-рече вештица.

Принц јој одговори:"Када сретнеш праву љубав, 

једноставно знаш. Зато је она за мене посебна."

Вештица му на то рече:"Мораћеш да испуниш 

један задатак. На језеру поред двора налази се 

јато лабудова, међи њима је и твоја девојка. 

Мораћеш да је препознаш међу стотинама других 

лабудова, али ако погрешиш, она ће заувек остати 

лабуд. Бирај паметно!"

Принц оде до језера и угледа оно исто јато 

лабудова. Полако је ишао да их не би узнемирио и 

загледао сваког лабуда не би ли препознао своју 

вољену. 

Одједном, спази лабуда који је имао само једно 

црно перо на глави и сети се прамена који је 

девојка сакривала. 

Принц узвикну:"Овај лабуд је моја вољена. Овај 

лабуд је моја права љубав:"

Како је то изговорио, лабуд се претвори у 

девојку. Принц је запроси, а она пристаде. 

Вештици је срећа праве љубави отопила срце и 

она схвати колико је њена ћерка патила. 

Сокола претвори у младића и поново је био са 

својом љубави из детињства. Принц одлучи да 

на двору имају два венчања као захвалност 

момку соколу. 

Права љубав превазилази све препреке и увек 

побеђује.

Сви су живели срећно до краја живота.

Сузана Запукић

ученица 8. разреда

ЧАРОБНО БЛАГО

Једнога дана три брата принца решише да 

крену у лов. Лутали су по шуми тражећи улов 

кад спазише срну. Пре него што одапеше стрле, 

срна поче да бежи и дође до прелепог 

водопада. Срна прође кроз водопад и уђе у 

малу пећину, а ловци за њом. Кад су ушли у 

пећину заслепе их светлост попут сунца. 

Пећина је била пуна блага. Три брата узеше сво 

благо из пећине и вратише се у дворац. 

Три брата су била срећна због блага које су 

пронашли. Два старија брата почеше да троше 

благо купују све што им душа иште.

You've previewed 29 of 44 pages.

To read more: