Tаин је традиционални српски хлеб, направљен од мешавине интегралног ражаног и интегалног пшеничног брашна, дугог рока трајања.

Таин значи следовање. Сваком српском војнику дневно је следовала једна векна хлеба од 800 грама.

Чињеница да је обавезни део униформе српског војника била торбица за хлеб, сведочи о томе да је Таин заиста био светиња за војника, коју је он морао све време рата да конзумира како би преживео све недаће и оскудице у исхрани.

Историјат:

Производња Таина — војног хлеба у српској војсци почела је одмах после Турско-српских ратова. По свом саставу и начину припреме он је био здрав и хранљив састојак дневног оброка сваког војника.

Наравнo кад год су то могућности дозвољавале, Таин се комбиновао са сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (који обилују беланчевинама и витаминима). 

На почетку Првог светског рата уз Таин су војницима дељене и суве шљиве, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари.

Да војска маршира желуцем, како је Наполеон говорио, потврђено је и у Првом светском рату. Наиме, српски војник је захваљујући Таину био спретнији и покретљивији од непријатеља, аустроугарске војске, која је имала обилније оброке.

Мајке су своје синове испраћале у рат уз речи да свој први Таин сачувају и да ће их он спасити од куршума.

О поштовању хлеба, Таина, постоје многа сведочанства. У Музеју Понишавља у Пироту, чува се Таин Алексе Здравковића, који је за време свог вишегодишњег ратовања чувао први Таин и веровао да је захваљујући њему дошао жив из рата.

Алекса Здравковић са својим првим Таином.

Алекса је прошао Балканске ратове, војевао у Првом светском рату и вратио се окићен бројним ордењем и са сачуваним Таином.

Прича о Алексином Таину ширила се међу војницима, нарочито после битке код Битоља, када је метак намењен Алекси погодио његову чутурицу.

Тако је Таин постао симбол снаге, вере и храбрости целог српског народа...