Školica

 Idem u školicu, 

 treći razred sam. 

 Nije mi lako, 

 baš sam nestašan.

Treba da se uči, 

učiteljica mi kaže:

,, Ajane, sjedi fino, 

  da sve bude mirno!"

 Znam da je školica, 

 moja druga kućica, 

 smiriću se ja, 

 naučiću slova sva!

Ajan Palavrtić 8 godina

OŠ ,, Hajro Šahmanović" 

Seka Lamija

 Imam jednu seku,

    Lamija se zove,

 velika je ona,

 ima svoje snove.

 Ponekad se ljuti, 

 često sa mnom igra, 

 mnogo je volim. 

 Ona je moja čigra.

Ajan Palavrtić 8 godina

OŠ ,, Hajro Šahmanović"

    Toplinu njenog dlana vječno ću pamtiti

          Postoji li lijek za neizmejrnu bol koja mi probada srce? Hoće li zauvijek tako biti ili će doći taj trenutak kada ćemo se sresti na nekom ljepšem mjestu? Praznina koju je baka ostavila za sobom je veliki teret u srcu jedne tinejdžerke. Nedostaje mi njena blizina, njena snažna ruka i topli zagrljaj koji mi daje snagu. I sada kad pogledam iza sebe vidim srećnu djevojčicu koja se igra sa svojom bakom.

          Zvala se Paša.Bila je snažna žena, mudra i slatkorečiva.Još uvijek mogu stvoriti sliku vedrih bademastih očiju i lica lijepog, ali ostarjelog.Znam da me je najviše voljela iako je teško pokazivala ljubav. U njenom strogom pogledu nalazile su se nježne riječi i ogromna ljubav. Svajetovala me i ukazivala na greške u mom ponašanju. Bila je moj uzor, moja junakinja, kojoj sam se divila. Voljela je da zbija šale da bi me nasmijala. Otišla je iznenada, tiho, onako kako je i živjela. Nisam se nadala iznenadnom rastanku. Znam da se nikada vise neće vratiti. Pogledom u nebo osjećam da me gleda odozgo i daje mi snagu i vjeru u sebe. Čuva me i navija za mene.

 Boli praznina koja nikad neće biti popunjena. Navikavam se na činjenicu da je život prolazan i da moram nastaviti dalje. Toplinu dlana moje divne bake vječno ću pamtiti!

Ajna Tošić,VIII razred

JUOŠ,, Hajro Šahmanović "Plav 

    Ženi u čast

Mami, tetki, strini ,nani,

onoj što nas rukom hrani ,

onoj što nas srcem brani...

Zahvalnost je naša mala,

za sve ono što.nam pruža,

za sve dobro što je dala.

Budi srećna, budi čila,

kao uvijek nježna, mila,

kao sedef, čista svila...

Uzvratiti za sve tvoje,

vjerujte da teško to je,

vjerujte da nestvarno je.

To je ona što nam brine,

kad smo srećni što usklikne,

kad smo tužni što utihne..

To je odraz našeg stanja ,

to je zvanje iznad zvanja,

to je vrijedno poštovanja.

To je žena, čvrsta, stijena,

u stanju je svijet da mijenja.,

da ispuni svaka htijenja....

Ona nosi, ona rodi,

svoje snove sve odgodi,

da kroz život baš nas vodi.

I za to Vam kažem hvala,

moja sreća nije mala,

sreća djeta, brata , tate..

Nek se trude da uzvrate ,

nek ne budu od čelika,

jer žena je baš velika.

Ajna Tošić,VIII razred

JUOŠ,, Hajro Šahmanović "Plav 

OŠ ,,Vuk Stefanović Karadžić” Kragujevac

Шериф Огњен

 Огњен је шериф у малом и мирном граду.  Он је веома храбар дечак и најбољи револвераш на целом Дивљем западу.  

Једног дана Оги је одлучио да сав свој новац штеди у банци.  Мислио је да ће његов новац у банци бити сигуран.  Међутим, у банку је ушао страшни пљачкаш и однео сав новац из ње.  Маскирани и наоружани лопови је побегао са новцем и нико од грађана није могао да га заустави. Дуга потрага за пљачкашем одвела је Огија у суседне град,  где га је коначно пронашао и изазвао на двобој.  Оги је победио па је уплашеном лопову остало само да се преда и да врати сав новац који је украо из банке. Каубој Оги је још једном  показао да је најбољи,  најхрабрији и најбржи револвераш на дивљем западу.  

После дугог и узбудљивог дана Оги је отишао да посети свог коња Бобија.

Огњен Јовановић, 1. разред

Мила Шварц, 1.разред

Меда и лисица

 Некада давно живели су заједно меда и лисица. Волели су да иду на ливаду и беру цвеће. У пролеће садили су цвеће у својо башти.  

Једнога дана лисица је отишла сама на ливаду. У повратку, ушла је у погрешну кућу која је била иста као и медина.  Али је у овој кући живео вук. Када га је угледала, лисица се много уплашила. Њено запомагање чуо је меда и одмах дотрчао у помоћ. 

Спасио је лију од вука и отишли су срећни својој кући. 

Ката Смиљковић, 1. разред

 Сан

 Једне вечери сам сањала да сам у свету једнорога. Помагала сам им да се спасе од злог патуљка који је напао њихово краљевство.  

Једног дана у краљевству краљица је славила свој рођендан. На рођендан је упао зли патуљак. Ја сам бранила цело краљевство чаробним дијамантом. Он је побегао од   светлости дијаманта.  

Пробудила сам се и схватила сам да је то био сан.

Искра Радојевић, 1. разред

Зачарано поврће

 Некада давно, у селу недалеко од дворца, живела је девојка Калина са својим оцем. Бавила се узгајањем поврћа. Поврће је носила у дворац да продаје. 

Једнога дана Калину је опазио принц Петар. Његову заљубљеност приметила је дворска дама Ана. Због љубоморе је одлучила да зачара њено поврће. Затражила је помоћ од сеоске вештице која јој је дала прах. Прах је требало да проспе по Калинином поврћу. Док је Калина разговарала са принцем на пијаци, Ана је кришом зачарала поврће. Касније је принц  појео једну од шаргарепа и разболео се. Ана је за то одмах окривила Калину. Због тога краљ и краљица су наредили да се Калина протера из краљевства. Међутим, принчев верни слуга је дошао и рекао да је пронашао бочицу са прахом у Аниној торби. 

Ана је проглашена кривом и заувек протерана. Затим, Калина је направила принцу лековити чај пун љубави. Кад је то попио принц је убрзо оздравио. Убрзо су се венчали и живели срећно до краја живота.

Хелена Ломигора, 1. разред

Две сестре

 Некада давно у једној далекој земљи живела је девојчица Мина са својом сестром Тином.  Њих две су биле вредне, веселе, али  сиромашне. Ишле су сваког дана у шуму да сакупљају дрва за огрев. Пошто је у шуми било пуно опасних звери никада се нису одвајале и увек су ишле заједно. 

Једнога дана Мина је решила да без сестре оде у густу шуму и донесе дрва. Друштво су јој правиле веселе птичице и сиви зека који је трчкарао за њом. Снег је већ доста нападао. Весело је певушила и отишла предалеко. Лукави вук је пратио. Сунце је већ било зашло. Мина је сакупила гомилу гранчица, ставила на леђа џак и кренула назад. Вук се спремао да је нападне. Мина је пратила кораке у  снегу,  већ се била смрзла. Пожурила је да се Тина не брине, јер је већ одавно отишла од куће. Испред ње искочи велики зли вук са крволочним погледом. Спремао се за напад. Мина се заледила у снегу од страха. Стајала је непомично када је чула пуцањ. Крволочна звер пала је мртва. Мина је почела да плаче. Млади ловац је пришао и помогао је да се врати кући. Тина је већ забринуто чекала своју сестру. Јако се обрадовала кад ју је видела. Млади ловац у ствари је био принц који се на први поглед заљубио у Тину, као и она у њега. 

Принц је повео две сестре у свој дворац. Свадба је била раскошна. Живели су срећно до краја живота. 

Ника Верч, 1. разред

 Зле чаролије Снежне краљице

 Једном су Талија и вила шетале планином. Тамо су среле Снежну краљицу у облику снежне девојке. Она их је замрзла, одузела чаробни штапић и златни кључ. 

Једног јутра краљица је била љута и желела је да помоћу штапића и кључа заледи цео свет. Штап и кључ су учинили супротно.

 Кључ је отворио сва срца а штапић ослободио Талију и вилу од Снежне краљице. 

 Deda Mrazevo novo odelo

Tekst napisali učenici 2. razreda OŠ „ Ivo Lola Ribar“ , Skobalj i učiteljica Slađana Dobrota

                                        (  Izmenjena pozorišna predstava  )

 U dalekoj zemlji Laponiji živeo je Dead Mraz sa svojim patuljcima i irvasom Rudolfom.

Svakog dana kada bi nosio deci poklone oblačio bi novo crveno odelo.

Jednog dana u Lapaniju su došla dva lažna tkača.

Prvi tkač: Deda  Mraze, mi ćemo ti sašiti novo odelo.

Drugi tkač: Onaj ko ne vidi odelo je glup ili ne zna da radi svoj posao.

Deda Mraz: Ho, Ho, Ho! To su sjajne vesti. Dobićete  materijal za rad.

Tkači su krenuli na posao.

Svakog dana bi na razboju tkali nevidljiv materijal. Zlato i materijale bi  bi stavljali u svoje torbe.

Dead Mraz: patuljci, idite kod tkača da vidite kako izgleda moje odelo.

Patuljci odlaze u sobu gde tkači rade na tkanju tkanine za Deda Mrazevo novo odelo.

Patuljci: Došli smo da vidimo kako izgleda tkanina za Deda Mrazevo novo odelo.

Prvi tkač: Pogledajte, ovo je lepa tkanina s aprelepim crvenim bojama. Uskoro završavamo.

Drugi tkač: Kako vam se dopada.

Patuljak 1: Prelepo je!

Patuljak 2: Sviđa mi se.

Patuljak 3: Predivno!

(Posle nekog vremena)

Deda Mraz: (oblači svoje novo odelo, gleda s e, okreće oko sebe) Baš mi lepo stoji novo odelo.

Irvas Rudolf: (Gleda sa čuđenjem u Deda Mraza) Šta je sa ovo Deda Mrazem?

Patuljci: predivno vam stoji, predivno!!!

(Svi su se okupili oko Deda Mraza i posmatraju ga sa čuđenjem i  nešto šapuću)

Dete: deda Mraz je go!!!

Svi : Deda Mraz je go!!!

Stiže nam proleće

Ispod  snega viri jedna visibaba mala.

Videše  je deca pa se obradovala:

,, Visibabo, nežna i mala,

dosadila nam zima,

u ovoj tvojoj kruni puno radosti ima.

Naš si vesnik proleća,

vesnik sunca i lepih dana

kada cveta cveće i zeleni trava”.

Aleksandra Aleksić 3-2

 OŠ“Nikodije Stojanović Tatko“                    Prokuplje

ČETVRTO TRI

Ima jedno mesto ,

tu dolazim rado, često.

Tu sam stekla prva znanja,

Tu su bila prva radovanja.

U njemu su priče nove ,

U njemu su radosti moje .

Tu su deca raznih lica,

А glave im pune smicalica...

Dunja čita ,

Lazar brani,

Sofija je uvek na pravoj strani.

Nina pleše,

Nada piše,

A Anđela tablu briše.

Stalno neko nešto radi!

Ana voli mačke,

Osman crta tačke.

Andrej i Aleksandar druga dva,

Uvek jedan za drugog tu,

To se zna.

Hristina nam peva,

Lena uz nju sneva.

Vuk i Vera dva cvetića

Znaju se još iz vrtića.

Sandra nam je novi đak,

Došla je uz osmeh lak.

Petra i Tamara zajedno se druže,

Kroz drugarstvo plove, kruže.

Dimitrije nam zvrčke pravi ,

Nikola ponekad domaći zaboravi.

Dušan se druži sa svima,

Koliko god  da nas ima.

Klara naš divan cvet

Iz drugarstva  ima odličan 5.

Ljiljana nam krila daje,

Da smo dobro,

Da smo zdravo.

Uz osmeh nam poručuje

Letite mi hitro, pravo.

Svi smo mi jedna bajka,

a rodila nas druga majka.

                                                              Nada Kovačević IV-3

Deca proleća  

U mom srcu i u mojoj duši 

Neka tajanstvena toplina se širi.

Dok zlatno sunce miluje moje lice 

Na sav glas uzvikujem ,,Dobrodošlo nam, drago proleće!" 

Dok povetarac tiho ćarlija i mirisom proleća moje srce opija.

Radost i sreća je u meni sve veća i veća...

ŽutI maslačak poljem se širi, a iz mirisne trave bela rada viri.

Svoje nežno lice prema suncu okreće i sva treperi od sreće.

Vrapčići stidljivo pesmom jedni drugima prate

I čekaju laste da se sa dalekog puta vrate.

Sofija Kocić IV-3

Proleće novo

Miris polja se širi

Po brdima i proplancima,

Izvirile glave svoje

Ljubičice i visibabe,

Na jednoj nozi stoje

I sate do proleća broje.

Jarko sunce greje,

Širi svoje tople zrake,

Uživanje je već sada

Jer zove me dvorište

Kod deke i bake.

Igram se na travi,

A zelene misli su mi u glavi:

Kako da ostvarim

Sve što zamišljam ovo,

Jer stiže mi proleće novo. 

David Mijajlović IV/3

OŠ “Džafer Nikočević

Gusinje

Orao i miš

Na livadi drijemao miš. Vidio ga orao, poletjeo prema njemu i uhvatio ga u svoje kandže. Poče miš da razmišlja kako da se spasi, pa reče orlu:

Anil Radončić, II-1

Djevojčica maštarka

Bila jednom jedna djevojčica. Ona je jako voljela da mašta. Obično je maštala o zemlji punoj igračaka. U toj zemlji su živjela čarobna djeca. Njihova škola je bila iza jednog brda. U toj školi su išli deset djevojčica a sedam dječaka. Oni bi se igrali i letjeli svojim krilima. Uvijek im je bilo zabavno. Tako je djevojčica Maštarka uvijek uživala u maštanju.

Emina Čekić, II-1

Poslušna djevojčica

Bila jednom jedna djevojčica po imenu Kiki.

Živjela je sa svojim roditeljima na selu udaljenom od škole. Voljela je da uči ali i da se igra. 

Njeni roditelji su imali mnogo stoke. 

Djevojčica je uvijek prvo pomagala mami i tati da napoje i nahrane krave i ovce, a zatim bi našla vrijeme za igru sa drugarima. 

Koliko god obaveza imala bila je odličan đak. Uvijek je pomagala svojim roditeljima i bila poslušna djevojčica.

Asja Ibrahimagić, II-1

ОШ ,,Вук Стефановић Караџић’’ Крагујевац - 3.разред

Загрљај

Загрљај сваком од нас прија,

Али кад, је искрен и када сија.

Грлимо срцем и

Руком топлине,

Љубављу која спаја даљине.

А кад, је загрљај из душе јак,

Јасно засија ко, сунчев зрак!

          Ђорђе Ајдаровић III1

Загрљај

Загрљај не кошта ништа

А много вреди!

Градимо другарство!

Радост и срећа је то,

Љубав за свакога!

А понос је,

Јер је је загрљај најлепши осећај!

          Калина Ђорђевић III1

Загрљај

Мама има пољубац што лечи

Тата има смирујуће речи.

Сестра има поглед који блажи,

а барт има загрљај што снажи.

Шта ја имам – богатство највеће

Много пажње, љубави и среће.

Пуно среће и осмех на лицу,

јер ја имам сјајну породицу.

И када смо тужни и нерасположени

Загрљај је ту да нас орасположи.

Ширимо љубав широм планете,

Јер загрљај жели свако дете! 

Ђурђа Ђоровић III1

Загрљај

Свако на свету загрљај жели

Свако на свету загрљај воли.

Свако од тог стиска истински поцрвени!

Загрљај је пријатељ,

Топли, сладак, тајни свет.

Кад, те неко загрли,

Срце куца као лет.

Загрљај може бити другар,

Баш као и кад те друг поздрави,

Брат и сестра, двоје пријатеља.

Тада  цео свет твој постаје. 

                                                               Ђурђина Матић III1

Загрљај

Мама, тата, сестра и ја,

Је круг загрљени.

Радост нам у срцима

Смех нам бескрајан.

Заједно кроз дан

С љубављу у срцу

Срећа је ту у нама

То је најлепши дар

Док се грлимо чврсто

Свет нам је лепши

Породица је благо, срећна, највећа!

Загрљај је чаробан, топао и нежан!

Мама, тата, сека и ја

Вечна је наша бајка. 

           Анђела Милошевић III1

Загрљај

Свако на свету жели загрљај,

јер то је јако, јако леп осећај.

Кад загрлиш маму,

кад загрлиш брата,

у загрљај онда дође и тата. 

Кад некога волиш,

као ја баку,

она ми испуни жељу сваку.

Онда је загрлим јако,

да такав загрљај пожели свако. 

Кад дека дође,

да успава мене,

Загрљај му дам

 и очи су снене. 

Кад некога волиш

Загрљај му дај,

Да и он види како је то леп осећај!

Хелена Јовановић III1

Загрљај

Ако хоћеш да будеш добар друг,

своје другаре поштуј и воли.

Упути добру реч,

веруј ми, то ништа не боли.

Ако некога волиш,

покажи да ти је драг.

Покажи да ти је стало,

тако што ћеш му поклонити загрљај!

    Никола Савовић III1