Ivana Brlić Mažuranić rođena je 1874. godine u Ogulinu u imućnoj porodici s puno poznatih i priznatih članova društva. Otac Vladimir je bio pisac i pravnik, a deda Ivan Mažuranić pesnik i prvi hrvatski ban. Zbog toga što su se otac i deda bavili književnošću, Ivana je nasledila ljubav prema toj umetnosti.

Zbog dobrog materijalnog stanja porodice Ivana je imala priliku školovati se u kući s privatnim učiteljima, a kako je oduvek pokazivala želju da puno toga nauči, kasnije je naučila govoriti nekoliko stranih jezika kao što su ruski, nemački, francuski engleski i italijanski.

Nakon što se udala za Vatroslava Brlića koji je radio kao advokat, preselila se u Slavonski Brod gde je započela novi život. Rodila je petoro dece i posvetila se njihovom vaspitanju.

Smatrala je da ne postoji dovoljno dečje literature i počela je deci pričati zanimljive priče, koja su je slušala s velikim oduševljenjem. Upravo je to bila prekretnica zbog koje se odlučila da počne pisati. Tako je nastala prva zbirka pripovedaka “Valjani i nevaljani”.

Nakon prve zbirke usledila su još poznatija dela poput “Priča iz davnina” s kojima se probila na međunarodno tržište i zaradila nominaciju za Nobelovu nagradu. “Čudnovate zgode šegrta Hlapića” bila je još jedna priča koja je osvojila srca mnogih. Napisala je još: “Knjiga omladini”, “Slika”, “Škola i praznici”… Ivana Brlić Mažuranić umrla je u Zagrebu 21.9.1938. godine.

Šuma Striborova

knj. rod: epika

knj. vrsta: bajka

zbirka "Priče iz davnine"

U šumu Striborovu zašao je mladić kako bi nasekao drva za ogrev. Dok je sedeo, na panju ugledao je prekrasnu zmiju, koja je na suncu izgledala baš poput srebra. Mladić ju je zbog njene lepote poželeo odmah odneti kući. Nije prošlo puno i zmija se odjednom pretvori u prekrasnu devojku koju je mladić odlučio oženiti.

Devojku je poveo svojoj kući gde ih je dočekala mladićeva majka. Nije prošlo dugo i majka je u ustima djevojke primetila zmijski jezik. Odmah je upozorila sina da se pazi jer je ta devojka zla, ali on opijen lepotom deve nije hteo slušati majku.

Od trenutka kada je devojka došla kući, staričin se život promenio na gore i svakim danom je bilo sve teže jer je snaha smišljala načine kako da joj napakosti i od života učini pakao. Jednog dana je pored kuće prolazila siromašna djevojka. Na sebi je imala poderanu odeću, a starica se sažalila čim ju je ugledala i odlučila pokrpati rukav. Kao znak zahvalnosti starica je od djevojke dobila svežanj trsaka.

Naveče su sin i snaha otišli vani, a starica je ostala sama u kući. Nakon što je zapalila vatru iz nje su počeli iskakati veseli Domaći. Stara žena je iskoristila priliku i odmah im se izjadala. Najmanji od Domaćih Malik Tintilinić dao joj je zanimljiv savet.

Nakon što se stara žena požalila kakav joj je život sa zlom snahom, Malik Tintilinić je rekao da pod kokoš treba staviti svračja jaja, a nakon što se ona izlegnu, snaha neće moći kontrolisati svoju ćud i odmah će se polakomiti za njima, isplaziti jezik i mladić će tada otkriti da je sve vreme bio u braku s gujom.