,,Прича о Раку Кројачу"

Десанка Максимовић

https://www.youtube.com/watch?v=jLlwEoXz-_U

Занимљивости о писцу

https://www.youtube.com/watch?v=6ZWoOIjEk5g

Живео под великим белутком у реци Рак Кројач. Он је надалеко био чувен по свом занату. О његовој вредноћи свугде се причало. Говорило се да никад из руке не испушта своје руменкасте, оштре маказе.

КРОЈАЧ

Кројач, шнајдер, абаџија или терзија је занимање које се бави шивењем (и поправком) одеће по мери.

Кројачи израђују одећу према претходно креираном моделу. Прво кроје према шаблону, шију и дорађују одећу. Крајњи кројачки производи су: одећа, постељина, трикотажа, столњаци .

Рад кројача се састоји од следећих корака: израда кроја према мерама и моделу, полагања материјала на сто за кројење, машинског или ручног резања материјала по шаблону, сортирања и припремања скројених делова, спајања скројених делова у коначни производ уз помоћ шиваће машина и завршног пеглања.

Кројачи могу радити као самосталне занатлије или као радници у текстилној индустрији.

Знање и умеће кројења, своди се на резање и ушивања тканине. То знање развило се полако и постепено у Европи између 12. и 14. века.

Како кројачи  привлаче муштерије у своју радњу?

(исписивањем  рекламе).

У нашем народу некада су се неговале бројне приче које су описивале живот мајстора и њихових шегрта. Мајстори су обично били врло строги, а свака непослушност шегрта строго кажњавана.

Једном у великом виру, близу белутка где је становао Рак Кројач, рибице реше да приреде забаву, те све потрче њему, да им сашије нова одела.

-Ноћас ће бити забава у виру на месечини, па те молим да ми сашијеш хаљину, лепшу него иједну што си ми до сада шио- рече штука.

-Сашићу ти сивозелену хаљину од шљокица, закићену седефастим лепезама.

-Драги Рачићу,сашиј ми хаљину да буде лепша него у других риба - рече каћиперка.

-Сашићу ти шарену хаљину,пуну жутих, црвених, белих и плавих тачкица. Бићеш најлепша на целој забави.

-Рачићу, молим те да ми сашијеш ново одело за забаву, па ћу ти платити колико год затражиш. - замоли га гргеч.

-Сашићу ти жућкастозелено одело, ишарано разним пругама. Ти једини бићеш тако одевен.

Када рибице одоше, навали Рак Кројач на посао. Док су рачићи набављали потребан материјал за рибље хаљине, рибице су спремале вир за забаву.

Река је живнула.

Река је велики природни водоток и сачињавају је — корито и вода која се у њему креће. Од извора до ушћа у другу реку, језеро или море, реке примају воду од притока и подземних токова и тако се хране.

Мале реке се обично називају потоцима.

Место на којем река почиње да тече назива се извор. Спајањем поточића са другим поточићима настаје поток. Два или више потока сачињавају речицу. Река, као највећи водоток настаје спајањем поточића, потока и речица.Река обично почиње на неколико извора и завршава се у ушћу или ушћима. 

РЕКА

Река је пуна биљног и животињског света.

РАК

Дугуљасто тело рака прекривено је оклопом зеленкасто сиве боје и спада у зглавкаре. Креће се тако што нагло савија и исправља задњи део тела па га вода потискује и он се креће уназад.Глава рака је срасла са грудима. Има пет пари ногу. Први пар се завршава клештима која му служе за лов.

ШТУКА

Штука има издужено тело. Вилице су јој истурене у облику пачјег кљуна. Има оштре зубе налик врховима ексера. Храни се свим животињама које живе у бари и реци. Скривена у трави под водом, вреба плен и гута га. Називају је највећим разбојником међу рибама.

ПАСТРМКА

Пастрмка живи у чистим водама планинских река, потока и језера. Дугачко витко тело јој је ишарано црвеним и црним пегама и покривено ситним крљуштима. Она је окретна и врло брза риба. Док је мала храни се инсектима и раковима , а кад порасте оштрим зубима хвата мање рибе.

ГРГЕЧ

Тело гргеча је овално, сужено према глави и репу. Боја му зависи од боје воде у којој живи, најчешће зеленкаста – златносмеђа, са по девет уздужних тамних пруга. Црвенкасто леђно пераје има бодље. Он борави у плиткој води где има подводног грања. Храни се икром и мањим рибама.

Рибице су очистиле дно од муља и посуле га руменкастим белутком и маховином; после су покосиле високу обалску траву, да би месец што боље осветлио вир.