„Историја грчке митологије

    За разлику од других митологија и религија, грчка митологија се на почетку ширила усменим путем још од бронзаног доба.

„Дела као што су Илијада, која говоре о митским личностима и ратовима, нису имала потребе да објасне богове јер се подразумевало да их сви знају. Због овога долазимо до претпоставке да су се грчки митови ширили усмено дуги период времена пре него што је ишта о њима записано.

„По веровању старих Грка, из тамног Хаоса (ничега, празног простора) настају Геа (Земља), Тартар (подземни свет), Ерос (сила љубави), Ереб (вечни мрак) и Никта (тамна ноћ). Потом из мрака настају Етар (светлост) и Хемера (светли дан).

„Из Земље се рађају Уран (плаво небо), Понт (море) и високе планине

    Најважнији богови грчког Пантеона су Олимпски богови. Њих има 12 и сматрало се да живе на највишој планини у Грчкој – Олимпу.             Богови грчке митологије су специфични јер су, наизглед, били обични мушкарци и жене и живели су заједно са људима и понашали се као људи, сваки од њих са одређеним врлинама и манама. Поред тога, претварали су се у различите животиње како би се приближили људима.

Олимпски богови су:

• Зевс- бог муња и врховни бог
• Хера- богиња брака и породице
• Посејдон- бог мора
• Атина- богиња мудрости
• Арес- бог рата
• Артемида- богиња лова
• Афродита- богиња лепоте
• Аполон- бог светлости и музике
• Деметра- богиња плодности
• Дионис- бог вина и весеља
• Хефест- бог ватре и ковач богова
• Хермес- гласник богова

Зевс

    Kраљ планине Олимп и врховни бог грчке митологије. Стари Грци су га сматрали богом неба који контролише муње и громове. Вођа је свих богова и људи.

„Син је Кроноса и Рее, а познат је по томе што се оженио сестром Хером.

„Поштовање које су Грци имали према Зевсу знамо и по статуи Зевса у Олимпији. Статуу је 435. године п.н.е. завршио Фидија, један од најзначајнијих грчких скулптора. Била је изграђена од слоноваче, злата и других драгоцених материјала. Висина статуе је била 12.5 метара и сматра се једном од седам светских чуда старог света.

Хера

    Супруга и сестра врховног бога Зевса, и као таква врло поштована као богиња, била је заштитница брака, удатих жена и породице Својом верношћу давала је пример и боговима и људима. Хера се појављује у бројним митовима, а поред своје, подиже и много друге деце, кажњава неверство и сурово се свети љубавницама свога мужа. 

    Хера се често приказује у свечаним одорама носећи на глави круну, односно polos (висока ваљкаста круна коју су носиле најзначајније богиње). У својој руци она понекад носи нар, симбол здраве крви, али и смрти. Нар је такође и састојак опијумских напитака који се праве од мака. Као и све богиње Хера је била самовољна и хировита.

Посејдон

    Бог мора и таласа, земљотреса и коња. Син Кроноса и Рее и брат Зевса и Хада.

    По легенди, када је Зевс поделио свет на три дела, себи је оставио небо, Хаду је дао подземље, а Посејдону је дао море.

    Сматрало се да када је добре воље ствара острва и умирује море, а у супротном је изазивао земљотресе и потапање бродова.

    Палата у којој је живео је била направљена од дијаманата и корала.

    Симбол Посејдона је његов трозубац, копље са три велика метална зуба.

Aтина

Богиња мудрости, Зевсова омиљена ћерка рођена из његове главе. Заштитница је града Атине, а ту титулу је добила после сукоба са Посејдоном.

Такође је заштитница хероја као што су Одисеј, Јасон и Херкул. Према Илијади, подржавала је страну Грка у Тројанском рату.

Њени најчешћи симболи су: сова, маслина и змија.

Храм Партенон на Акропољу у Атини је посвећен њој и садржао је велику златну статуу у средини.

Арес

    Као најстарији син Зевса и Хере представља бога рата. Био је познат у старогрчком народу по својој храбрости коју показује у боју али и по сукобима ван рата. Такође, мнгои Грци су повезивали појам правде са Аресом. 

    У митовима је често понижаван. Био је љубавник Афродите, богиње љубави и жене бога Хефеста, и  многобројне друге љубавне афере.

    Приказиван је и као садиста – радовао се смрти обичних људи, волео је мирис крви; узроци и последице ратова га нису занимале, најважније му је било крвопролиће.

Артемида

    Артемида је била грчка богиња лова, дивљине и месеца. По мишљењу многих митолога била је најпопуларнија богиња. Била је ћерка Зевса и Лето.

Само пар дана након што је рођена, помогла је мајци при порођају – тада се рађа њен брат близанац Аполон.

    Њено име означава невиност и безбрижност.

Према миту, она се креће на планини Тајгет, где лови вепрове, али је често виђена и у друштву нимфи.

Веровало се да кога кога она милостиво погледа том ће све ићи по жељи и умреће тек у дубокој старости.

Афродита

    Грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности.

Хесиод је веровао да је Афродита настала из морске пене која је створена када је Хрон у море бацио Уранове гениталије.

    Грцима је била од изузетне важности јер је била симбол везе која одржава друштвени живот. Њена моћ и лепота су описане као недостижне, а о њима говори и то да их је, између осталих, осетио и Нарцис.

    Даровала је људима лепоту и љубавну срећу – чак се негде помиње и као богиња брака. Афродита се у једном тренутку, због својих љубавника и стида, повукла на Кипар.

Аполон

    Бог светлости, музике, поезије и медицине. Био је син Зевса и Лете и брат Артемиде.

Име му на старогрчком значи „онај који тера“, јер је терао болести, сукобе и зло.

    Био је заштиник многих пророчишта и храмова (истичу се Делфи и Делос). Певале су му се химне, а био је и вођа Муза. Смртницима је преносио Зевсове поруке – неки су га сматрали богом пророчанства.              Аполонове свете животиње су: лабуд, скакавац, врана, змија, грифон (митолошко створење), вук, делфин, соко, гавран и миш. Све ове животиње се јављају у митовима где се појављује Аполон.

Деметра

    Богиња жита и плодности, ћерка Рее и Кроноса. Појављује у бројним митовима, а најпознатији је онај о њеној ћерки Персефони.

Међутим, једног дана, док је Персефона била на некој ливади, земља се отворила и бог подземља, Хад, повуче је доле са собом. Овај догађај има и у позадини једну причу о расправи Зевса и Хада и њиховом договору, у којем је и сама Персефона била укључена, јер се Хад заљубио у њу.

    Када је Деметра сазнала шта се десило, обузела је таква туга, да за време њеног туговања, ниједно житно поље није родило, као да је читава природа туговала са њом. Видевши да овако неће моћи дуго, Зевс одлучи да начини споразум између Деметре и Хада. Одлучено је да 8 месеци Персефона проводи са својом мајком, а 4 са Хадом...   

Од тада у народу у Грчкој постоји веровање да док је Персефона са Деметром, житна поља рађају и дају огромне приносе. Али када се Персефона врати код Хада, онда 4 месеца све одумире.

Дионис

    Бог вина и весеља, син Зевса и Семеле(која је била смртница) имао је јак култ и, самим тим, широк круг следбеника у Старој Грчкој познатих под именом Менаде.

    Дионис је најпознатији по свом раскалашном начину живота и уживању, ономе што ће се касније појављивати под именом Хедонизам. Такође, широм Старе Грчке одржавале су се уметничке свечаности посвећене њему као заштитнику уметника. Типична Дионисова обележја су бик, змија, бршљан и вино.

Хефест

    Бог ватре и ковач, један од синова Зевса и Хере у грчкој митологији.

По једном од митова, пошто се умешао у свађу родитеља, Зевс га у бесу баца са Олимпа на земљу. Том приликом Хефест постаје хром. По предању пао је на вулканско острво Лемно и наставио живот у том вулкану.

    У Хефестовој надлежности били су занати. Он је направио боговима дворове од бронзе, скиптар Зевсу, сребрне лукове Аполону и Артемиди, накит својој жени Афродити. По Илијади је на Тетидину молбу сковао ново оружје Ахилу. По Хесиоду, Хефест је од земље направио прву жену Пандору, а по Зевсовом наређењу приковао Прометејa на кавкаску стену. На атинској Агори налази се Хефестов храм, нешто старији и боље сачуван од Партенона.

Хермес

    Хермес је Бог трговине и прорицања, писмоноша богова и пратилац душа. Био је син Зевса и Маје, једне од Плејада, коју је красила изузетна лепота. Још од малих ногу, видело се да ће бити лукав и довитљив бог, јер иако је још био у пеленама, успео је да свом брату Аполону украде стадо бикова, које је успео тако вешто да сакрије да је         Аполон морао да искористи све своје пророчанске способности, и своја познанства, да би их нашао. Хермес се сматра богом трговине, лоповлука и гласником богова. На сандалама и шлему, које је носио, имао је крила, и увек је држао скиптар. Поред тога што је првенствено био Зевсов гласник, односећи и доносећи поруке по Зевсовом налогу, био је и пратилац душа које је одводио у Хад.

Митска бића

Медуза

    Медуза је једна од три Горгоне (чудовишта), ћерка Форкије и Кето. Имала је и две сестре, Стено и Еуријалу, које су биле бесмртне, а она сама је била смртна. Уместо косе је имала змије, а по неким описама имала је и крила, огромне зубе и канџе. Свако ко је погледа у очи био би окамењен. Живела је и умрла на острву Сарпедон, мада постоје многе верзије мита које дају различите информације. Када јој је Персеј одрубио главу, из њеног тела излазе Пегаз и Хрисаор.

    Према миту, Медуза је при рођењу била нормалног изгледа све док није прихватила удварање Посејдона, после чега је казни Атина застрашујућим изгледом. 

    Још од прве појаве мита о Медузи, она постаје инспирацијама многим уметницима.

Минотаур

Митолошко биће које је полу-бик, полу-човек. Свој живот је провео у лавиринту који је саградио краљ Миној.

Хранио се младићима и девојкама које су слали као таоце.

Тезеј је успео да га убије, након што му је краљева ћерка Аријадна одала тајну како да изађе из лавиринта – одмотавањем клупка од почетка, по путу којим се касније враћа.

Кентаури

    Бића која представљају коња са главом и рукама човека. Кентаури су потомци Иксиона и Нефеле.

    Били су сурова бића која су често улазила у сукоб са људима, а било их је по густим шумама Тесалије, западне Аркадије, Елиде и Етолије.

    Хирон, Фол и Нес су били најчувенији кентаури. Хирон и Фол су били образовани и далеко интелигентнији од осталих кентаура.

Сирене

    Биле су нимфе Најаде са женском главом и птичјим телом. 

    Карактерише их њихова неодољива песма и певање због којих је, по легенди и Одисеј имао потешкоћа.

    Често су приказиване са разним инструментима, најчешће харфом.

Лернејска хидра

    Митолошко створење које је имало девет змијских глава и отрован задах.

    Живела је у мочварама поред града Лерна.

Херакле је имао задатак од Еуристеја да убије хидру. Сваки пут кад би јој одсекао главу нарасла би нова. Нећак Јолаја му је помогао и после одсецања сваке главе спалио би ране како не би могла да се регенерише. Тако је и на крају убија.

Киклопи

    Створења која представљају једнооке дивове.

О киклопима су говорили Хесиод и Хомер.

    По Хомеру, били су сурови дивљаци који не поштују законе и представљају алегорију на варваре.

    Према Хесиодовом предању, они су деца Урана и Геје. Када их Зевс ослобађа из Тартара они у знак захвалности Зевсу дају гром и муњу, Посејдону трозубац, а Хаду шлем таме. Киклопе убија Аполон који се свети Зевсу, јер му је убио сина Асклепија.

Mитови

,,Танталове муке”

    Тантал је био краљ Фригије, а према легендама и миљеник богова.

Као син бога Зевса, 

уживао је симпатије 

свих богова са Олимпа, 

који су му подарили 

разне светске дарове...

    Из ове легенде настао је 

израз “Танталове муке”, који означава велике муке, поготово оне изазване близином жељеног циља али опет без могућности да се тај циљ оствари.

,,Мит о Сизифу"

    Сизиф је био владар Епира у Арголиди и оснивач града Коринта.

Одликовале су га мудрост,

лукавство, охолост

и подмуклост...

    Из ове легенде проистекао је израз Сизифов посао, узалудан посао без циља,као и Сизифов комплекс - страх од неуспеха, у моментима када треба стићи до циља.

,,Пандорина кутија"

    Када је титан Прометеј украо боговима ватру и подарио је људима, научивши их претходно разним вештинама и умећима, да би срећније живели. 

Разбеснели Зевс наредио је 

да се на људе сруче разне невоље...

    Пандора је касније, 

због своје улоге у Зевсовој немилосрдној освети људима, постала симбол несреће уопште, а израз Пандорина кутија употребљава се данас као сликовит назив за „извор сваког зла, извор силних и непредвидивих невоља и свађа” или „дар који узрокује невоље и свађе, кобни дар”.

,,Едип и сфинга"

    Сфинга је била биће са главом девојке, телом лава и крилима птице. 

Сваког дана терорисала је 

становнике Тебе...

                      Овим је прекинут Сфингин терор у Теби.

,,Нарцис"

    Када се родио, 

његови родитељи су упитали 

пророка Тиресију да ли ће 

њихов син дуго живети... 

    Када су уплакане Дријаде, нимфе и Ехо дошле да га сахране, крај извора су виделе прелепи цвет са белим круничним листићима. Приповеда се да Нарцис и у Подземљу гледа своје лице у водама реке Стикс...

Резиме

Грчка митологија је имала велики утицај на многе културе како античког, тако и савременог доба. Велики број митских бића из митологије Старе Грчке постао је инспирација ауторима романа и, касније, режисерима филмова, како би направили интересантнију причу. Jунаци попут Ахила и Херкула могли су послужити као инспирација за непобедивог јунака као што је Џејмс Бонд; Кракен-митска џиновска хоботница преузета из нордијске митологије послужила је редитељу ,,Пирата са Кариба" да направи чувену сцену борбе са Кракеном у истоименом филму; Феникс је остао симбол вечног живота и поновног рађања.

Такође се и данас употребљавају изреке као што су: ,,Сизифов посао", ,,Пандорина кутија", ,,Танталове муке", ,,Ахилова пета", као и термини који су ушли у кругове науке, као што су Сизифов и Едипов комплекс или Ахилова тетива.

Исто тако, други народи, попут Римљана, су се угледали на Грке и стварали своју митологију по узору на грчку. Римљани су преузели велики део грчке митологије: од пантеона богова који су потпуно преузели (користећи друга имена), па до чувене приче о вучици и оснивачима Рима, браћи Ромулу и Рему, која је створена по узору на грчке митове.

Литература:

1.www.greekmythology.com

2.Замаровски, Војтех , Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије, Загреб, 1985.

3.www.theoi.com/Text/HesiodTheogony.html

4.Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. Лексикон религија и митова, Савремена администрација, Београд,1992.

5.Гревс,Роберт, Грчки митови, 6. изд. Београд, Нолит, 1995.