NAVIKE U ISHRANI SE STIČU U DETINJSTVU

Nesumnjiv je značaj ranog životnog perioda za razvoj ukusa i navika u ishrani, koje je kasnije vrlo teško menjati.

Pravilna, izbalansirana ishrana u vrtiću utiče na zdravlje uopšte, a posebno na gojaznost, kvalitet kostiju, diabetes i kardiovaskularne bolesti tokom života. Hrana u svim predškolskim ustanovama ima odgovarajuću količinu i raznovrsnost, standardizovan kvalitet , adekvatan procenat soli i šećera, a pripremljena je u sigurnim sanitarnim uslovima. 

Porodične navike u ishrani mnogo utiču na malo dete, stoga treba jesti zajedno za stolom i izbegavati korišćenje bočice za decu, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki i slične grickalice. 

Pravilna ishrana je i put do boljeg imuniteta, a bolji imunitet vodi boljoj odbrani od virusa, bakterija i bolesti uopšte, ujedno vam pružajući snažniji osećaj. U tom smislu, hrana bogata proteinima je poželjna jer pomaže u izgradnji svih ćelija u organizmu, a samim tim i imunih ćelija.

Piramida ishrane ima pet glavnih grupa namirnica:

1) hleb, žitarice, pirinač, pasta

2) povrće

3) voće

4) mleko, jogurt, sir

5) meso, riba, jaja, mahunarke

Važno je spremati raznovrsnu hranu iz svake od grupa u vrtiću i kod kuće.

Za pravilan rast su potrebni proteini iz mleka, mesa, ribe, jaja ili sira.

Kalcijuma za formiranje kostiju i zuba ima dosta u mleku i mlečnim proizvodima, a manje u lisnatom povrću.

Gvožđe dobijamo iz mesa, ribe, jaja, tamnog lisnatog povrća i obogaćenih žitarica.

Citrusno voće i tamno zeleno i narandžasto- žuto povrće su izvor vitamina C i A.

Masti obezbeđuju dodatne kalorije za rast i aktivnost. Njihov udeo ne sme prelaziti 30% dnevnih potreba.

Voda je neophodna za regulaciju funkcija dečjeg organizma, pa decu treba ponuditi vodom nekoliko puta dnevno.