Шта можемо урадити "данас" да наше дете "сутра" буде срећно, самостално, сигурно у себе...?

Запитајте се...

Шта желите за своје дете када одрасте, каква особа желите да постане?

Који циљ желите да остварите? Мислите о томе...

Свако за своје дете жели само најбоље. Свако жели да његово дете одрасте у срећну, задовољну, самосталну, самопоуздану, успешну особу. Али често заборавимо да се основе за остваривање свега тога постављају још у најранијем детињству.

Размислите...

Да ли подстичете Ваше дете да се само обуче, обује, среди своје играчке?

Да ли Ваше дете има своја задужења у Вашој породици?

Да ли чешће примећујете прихватљива или неприхватљива понашања свог детета? Како реагујете на њих?

Да ли са дететом разговарате о осећањима? Показујете ли му разумевање за испољена осећања?

Да ли поредите своје дете са другом децом?

Шта може да уради родитељ да би детету пружио подршку, подстакао развој самосталности и у детињству поставио темељ за развој срећне, самопоуздане, успешне особе?

Да договори са дететом ритам дана и правила понашања код куће. То ће постати рутина која ће детету уливати сигурност и представљати основу за развој навика детета.

Да укључи дете у обављање кућних послова у складу са његовим могућностима (постављање стола, паковање играчака, паковање своје обуће, одеће и сл.), нека то постане његова обавеза и његово задужење. Тако се дете учи одговорности и важности учешћа свих у функционисању заједнице

Ево неких послова прилагођених узрасту детета:

до 3 године

Сређивање играчака и књига;

Качење одеће на вешалице;

Постављање стола за оброке.

4-5 година

Постављање стола за оброке;

Помоћ у припремању хране, уз надзор одрасле особе;

Припрема чисте одеће за слагање (разврставање у гомиле за сваког члана породице);

Помоћ при куповини намирница и распоређивање намирница после куповине;

Помоћ у ширењу веша (додавање влажне одеће).

6-8 година

Заливање баште и кућних биљака;

Храњење кућних љубимаца;

Прање лавабоа у купатилу, брисање кухињског стола, брисање подова и изношење ђубрета;

Помоћ у ширењу и слагању чистог веша;

Слагање тањира и есцајга;

Помоћ у избору оброка и куповини намирница;

Помоћ у припремању и сервирању хране, уз надзор одрасле особе.

Да га укључи у планирање неких значајних породичних активности, догађаја. Тако ће се дете осећати равноправним и уваженим чланом породице.

Да свакодневно чита детету неку причу, песмицу. Тиме се постављају основе целоживнотног учења и развија мотивација и љубав према учењу.

Да поштује дететов избор (у оквиру опција које му је као родитељ дао), чиме се дете учи да самостално доноси одлуке. На пример, не треба рећи детету “Данас ћеш обући жуту дуксерицу” већ му дозволити да изабере од понуђеног: “Желиш ли да обучеш жуту или плаву дуксерицу?”

Да ствара ситуације и услове да дете црта, игра се пластелином, испробава, "експериментише", погреши, почисти за собом, "врати" у првобитно стање, Јер деца уче играјући се...

Да омогући детету да се што више игра са другом децом како би развијало своје социјалне вештине.

Да ограничи време проведено пред рачунаром, телевизором, телефоном, таблетом. Будите пример свом детету како се и у које сврхе користе ова средства.

Да му омогући да се свакодневно игра на отвореном без обзира на временске услове.

Да се не подсмева детету док глуми, машта, пева. На тај начин подстичемо креативност и самопоуздање детета.

Да не застрашује дете стварима које не постоје.

Да мирним тоном понавља правила у некој друштвеној игри, када их се не придржава.

Да подстиче дете да све ради самостално (што може дете његовог узраста), а не да ради ствари уместо детета – јер ће брже, боље, спретније... Само тако ћемо омогућити развој самосталности код нашег детета.

Да похваљује све што дете уради самостално, као и сам труд детета. На тај начин јачамо самопоуздање и самопоштовање код детета, али и мотивацију за учење.

Да не говори „Ти си добар“ или „Ти ниси добар“, већ да похваљује и критикује конкретно понашање нпр. „Лепо си то обојио“ или „Није лепо што ниси спаковао играчке“.

Да примети свако прихватљиво понашање свог детета и похвали га, а неприхватљива да игнорише. На тај начин подстичемо дете да чешће понавља прихватљива понашања, јер за њих добија похвалу, а неприхватљива се временом смањују, јер дете њима не добија пажњу.

Да буде доследан у односу са дететом. Тако се дете учи да договара правила и да договорена правила поштује.

Да не пореди своје дете са другом децом нпр. “Види како Марко лепо црта”, већ да га пореди са самим собом - “Види како си цртао прошле године, а види како то сада много боље изгледа”.

Да прихвата своје дете онакво какво стварно јесте, а не своју представу о томе какво би оно требало да буде.

Да подстиче дете да препозна, испољи и говори о сопственим осећањима, да га слуша и покаже разумевање за оно што дете осећа и има да каже иако то можда нама понекад изгледа детињасто и смешно.

Улога одраслог треба да буде усмерена ка јачању самосталности детета, његовог поверења у сопствене моћи и одговорности детета за сопствене поступке.

Дакле, одрасли не би требало да детету само причају шта и како треба да ради мислећи да га тако нечему уче, већ да га укључују у животно-практичне активности, да подстичу и усмеравају његову игру и самосталну активност, јер дете на такав начин истражује, учи и упознаје свет око себе, али и изграђује своју личност.

Деца се играју и кроз игру као основну активност уче, упознају и откривају свет око себе, своје потенцијале и изграђују своју личност. 

Деца живе играјући се и

уче оно што живе...