Савремен живот и стрес

Данашњи темпо живота и услови у којима живимо обилују стресорима и стресним ситуацијама - у кући, на послу... Понекада успевамо да на њих одговоримо, али понекада осећамо да нам понестаје снаге да изађемо у сусрет свим обавезама које нас у току дана чекају. Тада најчешће настојимо да уложимо још веће напоре, па се после извесног времена осећамо исрпљено, уморно...

А шта је са децом када смо ми исцрпљени и под стресом? Да ли деца могу да разумеју како и зашто се осећамо? Да ли њихове потребе могу да сачекају да ми поново успоставимо равнотежу?

Деца уче гледајући нас и наше понашање. Шта могу научити гледајући нас нервозне, напете, уморне? А чињеница је да ћемо се тако осећати, јер свакодневни стресови су неминовни. Шта можемо учинити да, упркос стресу, очувамо своје здравље и будемо добро својој деци и себи?

Размислите...

Да ли у току дана проналазите бар мало времена за себе, да ли довољно бринете о себи и својим потребама?

Које Ваше потребе најчешће остају незадовољене?

Како реагујете када сте под стресом, како се понашате?

Да ли осећате да понекада немате довољно стрпљења за своје дете?

Стрес је одговор организма на ситуацију коју особа доживљава као угрожавајућу по свој телесни или психички интегритет. Организам се у стресу припрема на брзу реакцију и заштиту - нпр. појачава се рад срца и плућа, повисују се крвни притисак, ниво шећера у крви, мишићна напетост итд.

Како је у стресу равнотежа организма поремећена, тело улаже додатне напоре да би поново успоставило равнотежу. Ако је организам, односно особа, често изложена стресу или је стање стреса дуготрајно, стално улагање напора да се врати у равнотежу исцрпљује организам и чини га подложнијим настанку разних здравствених поремећаја и болести.

Симптоми стреса

Уобичајени симптоми стреса могу се поделити у четири групе:

1. физички – умор, главобоља, поремећај сна  (будите се ујутро исцрпљени), болови и укоченост у мишићима (нарочито врата, рамена и у слабинском пределу), срчане аритмије, убрзан пулс, нагле промене крвног притиска, болови у грудима, грчеви и болови у стомаку, проблеми са пробавом, проблеми са дисањем (“плитко” дисање, не можете да удахнете пуним плућима), дрхтање, хладни екстремитети, топли или хладни „таласи“;

2.  ментални – снижење концентрације (мисли вам увек беже од посла којим се бавите), лоше памћење (знате да сте се добро припремили, али се не можете сетити шта је требало да кажете), неодлучност у доношењу одлука, конфузија, губитак осећаја за хумор, забринутост, повећан умор и смањена способност истрајавања (не успевате да одговорите на све  обавезе које сте раније без потешкоћа испуњавали);

3.  емоционални – напетост, анксиозност, нервоза, депресија (ужасавате се дана који је пред вама), љутња, фрустрација, страх, иритабилност, нестрпљивост, ниска фрустрациона толеранција, потиштеност, беспомоћност, осећај кривице, раздражљивост, тескоба, узнемиреност (често мислите да сви раде против вас);

4.  понашајни – нервозно ходање, врпољење, нервозне навике (грицкање ноктију, лупкање ногом о под), појачан унос хране, интензивирање пушења и пијења, плакање, викање и драње, пребацивање кривице на друге, физичка агресивност, бацање ствари, социјална изолација, агресија.

Нeeфикaсни нaчини бoрбe прoтив стрeсa

Немогућност да се пажња усмери на извор стреса – ништa сe нe мoжe учинити сa прoблeмoм aкo сe нe aнaлизирajу њeгoви рaзличити aспeкти. Дaклe, првo трeбa прoнaћи извoр прoблeмa.

Склоност бризи и емотивном доживљавању ситуације – прeтeрaнa бригa и eмoтивнo рeaгoвaњe пoтрoшићe eнeргиjу и врeмe, a нeћe дoвeсти дo рeшeњa прoблeмa. Умeстo прoстe зaбринутoсти, трeбa рaзмишљaти и трaжити прихвaтљивa рeшeњa.

Одлука да се стрес задржи за себе – чeстo oсoбa зaдржaвa у сeби прoблeм кojи je узрoк стрeсa, смaтрajући дa он другe нe би зaнимao. Aкo je сaмo "жртвa" стрeсa свeснa прoблeмa, ћутaњe мoжe дa пoвeћa стрeс. Oдлукa дa сe прoблeм зaдржи зa сeбe блoкирa приступ зa мoгућу пoмoћ других.

Одуговлачење уместо предузимања акције – Пoнeкaд oсoбa мисли дa ћe стрeс прoћи врeмeнoм. Oдугoвлaчити и нe прeдузимaти ништa дa сe прoблeм рeши сaмo пoвeћaвa прoблeм.

Преоптерећеност критикама – прeoзбиљнo прихвaтaњe критикa oд стрaнe других, уз прeтeрaну бригу oкo тoгa штa oни мислe и кaжу вoди у кoнфузиjу и нeoдлучнoст, штo ситуaциjу чини joш вишe стрeснoм.

Осећање личне кривице због стреса – кaжњaвaњe сaмoг сeбe уз прeпуштaњe oсeћajу кривицe, бeз прeдузимaњa билo кaквe aкциje прoдубљуje eфeкaт стрeсa и oнeмoгућaвa чoвeкa дa рaзумнo рaзмoтри ситуaциjу.

Окривљавање других уз став „лако ћемо“ – овaкaв стaв прeдстaвљa бeкствo, a нe нaчин дa сe рeши прoблeм. Чoвeк сe приврeмeнo мoжe oсeћaти дoбрo прeбaцуjући кривицу нa нeкoг другoг, aли нa дугe стaзe тo ниje прoдуктивнo.

Eкстрeмнa субjeктивнoст и oсeтљивoст, усмeрaвaњe пaжњe нa другe oсoбe кao извoр стрeсa спрeчaвa чoвeкa дa прeиспитa сaмoг сeбe.

Немогућност опуштања – нeкe oсoбe пoтпунo прeoкупирa стрeснa ситуaциja, пa o другим ствaримa уoпштe нe рaзмишљajу. Oнaj кo нe мoжe дa сe oпусти, нeћe мoћи oзбиљнo дa рaзмисли o прoблeму. Чaк и кaдa смo нajoптeрeћeниjи oбaвeзaмa, трeбa нaћи врeмeнa зa рeлaксaциjу.

Тражење решења у малим стварима као бекство од проблема – пoнeкaд oсoбa трaжи излaз из стрeсa и нaпeтoсти у "мaлим ствaримa", угaђajући сeби нa рaзнe нaчинe, кao штo je прeтeрaнo узимaњe хрaнe, прeкoмeрнo пушeњe, oпштa физичкa лeњoст, штo свaкaкo ниje пут зa рeшeњe прoблeмa.

Тип стресора није толико значајан за појаву стреса колико структура личности. Структура личности одређује који ће телесни одговор уследити након стреса и којом ће се јачином одреаговати  на њега.

Како бисмо спречили или ублажили стрес, понекад можемо променити и саму стресну ситуацију, а увек можемо да мењамо свој однос или поглед на ситуацију!

Размислите, присетите се

Како сте раније проводили слободно време?

Шта вас опушта, у којим активностима уживате и осећате се потпуно опуштено?

Који су ваши квалитети, ваше јаке стране?

Који су ваши хобији?

Шта можемо учинити како бисмо се изборили са стресом и били добри себи и свом детету?

Сачувати веру у себе и своје могућности - одајте  признање себи за сваки задатак  који  сте успешно извршили, јачајте самопоуздање;

Сачувати осећај за хумор у ситуацијама које могу изазвати стрес. Пожељно је што чешће се смејати, јер је смех најбоља превентивна метода, али и најбољи лек. По мишљењу стручњака смех опушта цели организам, опушта мишиће, побољшава дисање и циркулацију, умирује нервну напетост и тера црне мисли;

Одржавати равнотежу између рада и одмора. Осигурати редован распоред одмора и довољно времена за спавање. Одмарати се активно (креативни рад, плесање, сликање, ручни рад). Променити распоред обавеза на послу или код куће, прекинути с неким активностима које нису неопходне, а које су постале оптерећење;

Пронаћи време и начине за опуштање, време за себе (музика, вежбе дисања, сањарење, читање, физичка активност, писање, хоби...);

Поделити проблеме с пријатељима и породицом – изворима социјалне подршке;

Познавати себе и своје границе толеранције на стрес (да ли сте ,,трагач за стресом“ и како савладавате стрес). Уколико је то потребно, затражити савете од стручне особе.

Мислити рационално и позитивно, јер чак и негативна искуства имају позитивне елементе. Рационално анализирајте сваки проблем (бригу, страх) на начин да га прво дефинишете, затим утврдите шта га је изазвало, пронађете сва могућа решења и, на крају, изаберете оно најбоље. Рационалним и позитивним приступом сазнаћете да ниједан проблем није нерешив, да неки проблеми и не постоје, да се могу избећи, да многи нису тако велики као што нам се чини, да се многи реше сами од себе и да се сваки проблем може умањити;

Обезбедити редовну и одговарајућу исхрану; избацити или смањити узимање кофеина, никотина и шећера.

Бавити се телесним вежбањем и рекреацијом ради одржања телесне кондиције (трчање, шетање, вожња бициклом, плес...);

Унапредити међуљудске односе на начин да што више будете с онима које волите, дружите се с пријатељима. Препознајте и избегавајте особе које вас искоришћавају, које вам “црпе” енергију, особе које стално стварају проблеме и траже од вас превише саосећања. Сваку нерешену ситуацију или сукоб с било киме и у вези било чега одмах рашчистите.

Не бавите се са више ствари у исто време – концентришите се на само један предмет.

Одредите надлежност проблема – проверите да ли је оно што проузрокује стрес ваш проблем или проблем неког другог.

Направите редослед приоритета – напишете списак ствари које треба обавити тог дана. Одредите важност ствари и сутуација, да ли је нешто вредно ваше пажње или не. Обавите што више можете задатака са списка. Забележите ствари које би наредног дана требало урадити и мирно спавајте.

Сами постављајте захтеве – покушајте сами себи да постављате захтеве , а  не да се повинујете ономе што други захтевају или што мислите да захтевају од вас. Изборите се за своје ставове, али их не намећите другима по сваку цену; препознајте и остварите све своје оствариве жеље, а оне неоствариве свесно одбаците. Научите рећи „не“ у случају да вас други оптерећују обавезама којима не можете или не желите удовољити.