Шта је самопоуздање?

-Самопоуздање се може дефинисати као начин на који мислимо о себи;

-Дечији ниво самопоуздања је евидентан у њиховом понашању и ставовима; 

-Ако деца мисле добро о себи, добра осећања ће се огледати у томе како се они односе према: другарима, васпитачима, браћи и сестрама, родитељима;

-Самопоуздање деца граде на основу: туђег мишљења о њима, упоређивања са другима и онога што (ни)су остварили;

-Деца сматрају да су онолико вредна колико их околина сматра вреднима, важнима, паметнима, добрима и успешнима. 

Порекло самопоуздања

-Самопоуздање почиње да се развија у најранијој фази живота. Од самог почетка беба учи реакције и начин виђења себе у односу на друге људе;

-Слику о себи дете стиче у својој породичној групи, кроз односе са родитељима и другим члановима породице, кроз поистовећивање са њима, кроз похвале и покуде које чује од родитеља, кроз њихова очекивања и слично;

-Затим следећа важна група у коју дете ступа је предшколска установа, односно васпитачи и друга деца.  

Затим

-Дете учи оно што други говоре о њему и то најбоље учи оно што доживљава као похвалу, као позитивну информацију;

-У другој и трећој години живота деца у игри примењују на себе оцене које су чули од својих родитеља;

-Временом дете усваја оцене (коментаре, похвале, сугестије) својих родитеља и формира самопоуздање.

Ниско самопоуздање

-Ниско самопоуздање почиње када дете направи прву грешку и када му се каже да је "лоша девојчица/лош дечак".

-Дете то погрешно протумачи и доживи да је "лоше", а у стварности су само његови поступци "лоши";

-Не постоји лоше дете, једино постоји недостатак свести код детета шта даје позитивне резултате.

Неке чињенице о самопоуздању

-Самопоуздање се ствара веома рано у животу;

-Малој су деци одрасли, првенствено родитељи, главни извр инфромација о томе колико су вољени, паметни, способни и слично. Ако дете од родитеља не добије такве информације, врло вероватно ће имати ниско самопоуздање;

-Самопоуздање у великој мери утиче на школски успех детета. Деца која верују у себе и своје способности боље успевају у школи од деце која мисле како нешто не могу добро да ураде;

-Након тога добар школски успех још више повећава самопоуздање детета;

-Самопоуздање утиче и на односе детета са другима. Дете високог самопоуздања има позитивне однoсе са другом децом;

-Ниско самопоуздање негативно утиче и на креативност. Несамопоуздано дете се боји нових ствари и нема храбрости да се упусти у нешто ново;

-Дете ниског самопоуздања чешће има проблема у односима с родитељима;

-Постоји повезаност између стила родитељског васпитања и самопоуздања код деце. 

Стил родитељског васпитања и самопоуздање

-Сваки родитељ и свако дете свет су за себе и тешко је родитељско и дечије понашање поделити у неке категорије;

-Ипак истраживања показују да се родитељи углавном према деци понашају на четири начина која на децу утичу врло различито;

-Ти начини понашања називају се стилови васпитања.

Постоје четири доминантна стила васпитања:

1. Ауторитарни васпитни стил;

2. Попустљиви васпитни стил;

3.Незаинтересовани васпитни стил;

4. Ауторитативни васпитни стил.

1. Ауторитарни васпитни стил родитеља

-Родитељи су врло строги и захтевни;

-Дисциплину остварују претњама и казнама;

-Показују врло мало топлине према детету;

-Цене послушност, поштовање ауторитета и традицију;

-Комуникација је једносмерна, родитељи не објашњавају своје одлуке. 

-Незадовољно;

-Повучено;

-Несигурно;

-Брине како ће удовољити родитељу а не како ће решити проблем;

-Девојчицама недостаје мотивација за постигнућем;

-Дечаци су агресивни.

Особине детета чији родитељи имају ауторитарни васпитни стил

2. Попустљиви васпитни стил родитеља

-Јако усмерени на дете, удовољавају му у свему;

-Показују пуно топлине и осећања;

-Немају никаквих захтева према детету;

Особине детета чији родитељи имају попустљив васпитни стил

-Обично добро расположено;

-Нема осећаја одговорности;

-Незрело;

-Има слабу самоконтролу;

-Несигурно;

-Размажено;

-Агресивно кад не добије што хоће.

3. Незаинтересовани васпитни стил родитеља

-Заокупирани су сами собом, не занима их превише шта се дешава са дететом;

-Избегавају двосмерну комуникацију;

-"Не да им се" да се баве дететом;

Особине детета чији родитељи имају незаинтересовани васпитни стил

-Променљивог расположења;

-Нема контролу над својим понашањем;

-Не занима га вртић/школа;

-Склоно агресивном понашању.

4. Ауторитативни васпитни стил родитеља

-Показују топлину и бригу за дете;

Захтеви према детету примерени су добу и способностима или нешто изнад тога;

-Комуникација је двосмерна: питају дете за мишљење и воде рачуна о осећањима;

-Објашњавају своје одлуке.

Особине детета чији родитељи имају ауторитативни васпитни стил

-Самопоуздано;

-Има високо самопоштовање;

-Сигурно у себе;

-Спремно да прихвати ризик;

-Има високу потребу за постигнућем;

-Има добру самоконтролу.

Самопоуздано дете

-Прихвата одгворност;

-Зна да се контролише;

-Није агресивно;

-Лако склапа пријатељства;

-Спремно је за сарадњу;

-Радознало је, воли нове активности;

-Креативно је;

-Упорно је, не одустаје на првој препреци;

-Није претерано везано за своје родитеље;

Подноси критику и неуспех.

Дете са ниским нивоом самопоуздања

-Претерано је стидљиво;

-Боји се нових ситуација и агресивно је;

-Тешко подноси неуспех, лако одустаје;

-Претерано је осетљиво на критику;

-Често користи "Ја то не могу" или "То је тешко";

-Претерано је везано за родтеље;

-У школи постиже мање од својих могућности;

-Сколоно је перфекцонизму;

-Тешко доноси одлуке или даје своје мишљење;

-Не прихвата похвале и подцењује се;

-Завидно је или љубодморно на другу децу. 

Закључак

-Најјаче оруђе које имате у изграђивању дечијег самопоуздања јесте - оно што му говорите и како му говорите;

-Ви (родитељи/старатељи/хранитељи) сте чаробно огледало од којег дете стално учи какво је;

"Деци је потребна љубав. Нарочито онда када је нису заслужила"

Х.С. Херберт

Литература

Миљковић, Д., и Ријевац, М. (2012). Боље бити ветар него лист. Легенда: Чачак

Поштовани родитељи,

за сва Ваша питања можете се обратити стручном сараднику-психологу Александри Пајевић на имејл: [email protected]

или на број телефона: 064/873 60 57.

"Чувајући себе, чувамо друге."

Посебну захвалност исказујем: деци, родитељима, васпитачима и медицинским сестрама-васпитачима вртића "Зека"  за идеју и стрпљење приликом писање онлајн књиге "Самопоуздање код деце".